Gde i kako da naučim da igram go?

Svi će vam reći da je najbolje igrati go sa igračem koji sedi preko puta vas. Međutim, to ponekad nije izvodljivo. Razvojem goa u Srbiji, razviće se i mreža poznavaoca ove drevne veštine, pa će, nadamo se, u svakom mestu postojati makar mala grupa ljudi koja će se baviti goom.

U međuvremenu, ako ipak želite da učite i vežbate go, postoji više načina da to učinite.

  1. Objašnjenje osnovnih pravila na srpskom jeziku možete pogledati u tutorijalu:

https://drive.google.com/drive/folders/1HxXD_KGLhlXvaeIQ1mNkSREzImKbleqh

  1. Odličan interaktivni sajt za učenje goa na kome možete rešiti neke početničke probleme:

 http://playgo.to/iwtg/en/

  1. program AYA možete preuzeti odavde: http://www.yss-aya.com/ (Aya 6.34)
  2. Go možete igrati i na telefonu, a jedan od takvih programa je: free go
  3. Za igranje on line: https://online-go.com/ ili na KGS serveru https://www.gokgs.com/
  4. Preko skajp časova sa trenerima go kluba Pro Go u dogovoreno vreme.

 

Želim Vam da što pre počnete da uživate u ovoj predivnoj igri!

Резултат слика за go

Advertisements

Digitalni čas 2017.

Još jednom ponovljena DRUGA natgrada na konkursu za Digitalni čas, osvojena u veoma jakoj konkurenciji gde je za 1 poen izostalo prvo mesto. Meni su uvek inspiracija teme koje su, iz godine u godinu, učenicima teške, a ove godine  je to Sličnost trouglova. Evo kratkog opisa časova:

DIGITALNI ALATI KAO POMOĆ U UČENJU MATEMATIKE

Apstrakcija nekih matematičkih pojmova je misaoni proces koji od učenika često zahteva veliki napor, a pojedine teme u nastavi matematike u osnovnoj školi su velika, a za neke učenike i nepremostiva prepreka. Kako bih učenicima olakšala savladavanje i razumevanje gradiva iz teme Sličnost u 7. razredu, osmislila sam dva časa koji su navedeni u ovom radu. Na ovim časovima se koriste razni digitalni alati koji omogućavaju proces vizuelizacije nastavnih sadržaja i iniciraju misaone procese kroz istraživačku delatnost, te ovakav pristup predstavlja novi put u razvoju metodike matematike. Kombinovanjem oblika rada i nastavnih metoda omogućava se dinamika, razbija monotonija i pokreće takozvana „misaona oluja“. Motivacija, koja je veoma važna, ostvaruje se kroz aktivnost „Čarobna tegla“, rad kod kuće u paru i filmićem urađenim u aplikaciji Biteable. Za realizaciju časova kreiran je poseban veb prostor na kome se nalaze svi potrebni materijali. Zadaci koje učenici dobijaju, kombinuju se sa Kahoot kvizom, Prezi i Sway prezentacijom i igricama urađenim u skreču koje omogućavaju približavanje temi na zabavan način, a istovremeno prestavljaju materijal za učenike koji imaju poteškoća u savladavanju gradiva matematike. Glavni deo aktivnosti čini istraživački rad uz pomoć interaktivnih materijala: geogebra aplikacije i apleta koji simuliraju odnose elemenata u sličnim trouglovima . Pažljivim odabirom pitanja učenici se navode na razmišljanje i izvođenje zaključaka i stvara se „eureka-efekat“. Završnom aktivnošću na drugom času odgovara se na pitanje : „Zašto ovo učimo?“, uočava se praktična primena i ostvaruje razumevanje ovog dela gradiva. Na sajtu su dati i dodatni materijali za proširivanje znanja i razvijanje motivacije za učenje matematike. Tokom rada na ovim časovima, ostvaruje se korelacija sa istorijom, geografijom, fizikom, srpskim i engleskim jezikom, biologijom, likovnom umetnošću i informatikom i računarstvom, pa tako čitav projekat poprima odrednicu široke multidisciplinarnosti.

U nastavku možete pročitati i celokupan sadržaj rada i otvoriti sve potrebne linkove:

OPIS ČASA SLIČNOST TROUGLOVA– detaljan opis časa sa analizom

METODICKI PODACI O CASU – ovde možete pogledati pripremu za čas

PITANJA IZ CAROBNE TEGLE– kao motivacija za učenje teme poslužila je „čarobna tegla“, a ovde su pitanja koja su se u njoj krila

PITANJA ZA KAHOOT KVIZ квиз – ovde su navedena pitanja za Kahoot kviz

Veoma bi mi bilo drago ako bi ste ostavili

svoje komentare o tome

kako vam se dopada ideja i dali eventualne sugestije.

 

 

Državno juniorsko prvenstvo u gou 2017

U Nišu je 18.11.2017. u prostorijama Regionalnog centra održano Juniorsko državno prvenstvo u gou na kome je učestvovalo 16 dece.

 

Takmičenje je proteklo u odličnoj atmosferi. Bila je to prilika za lepo druženje i viteško nadmetanje i nadmudrivanje u osvajanju što više polja na go tabli. Od kada smo pre dve godine  započeli rad sa juniorima kroz projekte koje smo nazvali klub misaonih igara, pa do ovog prvenstva, deca su mnogo napredovala, pa se sada već prepoznaju budući šampioni. Dobili smo i nove juniorske prvake u tri kategorije: do 20 godina najbolji je bio Nemanja Antonijević (Beograd), do 16 godina Vuk Dušanić (Niš) i do 12 godina Aleksandar Vlajković (Ćićevac).

Polaznici našeg projekta su osvojili ukupno 7 medalja: 1 zlatnu, 3 srebrne i 3 bronzane, pa tako zaista možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima. A pobednici su u stvarti svi koji su učestvovali i koji vas pozivaju da nam se pridružite.

 

 

Popuštanje detetu

Фотографија корисника Zelena učionica

Ova fotografija je preuzeta sa fejsbuk stranice Zelena učionica, a komentar uz fotografiju predstavlja podsetnik za ono što „kvari“ decu. Na žalost, sa takvom decom se u svojoj nastavničkoj praksi sve češće srećem. To su takvi učenici koji ne prihvataju nikakve sugestije, iako imaju probleme sa postignućima ili sa vršnjacima, ili oba. Naviknuta da isteruju sve po svome, bez obzira što to možda i nije dobro za njih , takva deca tvrdoglavo nastavljaju svoje ponašanje samo da bi istrajali u praksi: ima da bude kako ja hoću! Znam da su deca uporna kada nešto žele i da može da vam se desi da posle 10 ponovljenih NE, ipak kažete DA, ali imajte u vidu da ste time potkopali svoj autoritet i kod deteta stvorili ideju da samo treba da bude uporno i dobiće ono što želi. Sledeći put će istrajati duže, a vi ćete, možda umorni od posla, zabrinuti zbog para ili nervozni iz nekihdrugih (sasvim opravdanih razloga), ponovo reći DA i time osustati od vaspitanja i svog deteta. Zato, dobro promislite pre nego što kažete NE, a onda ostanite dosledni. Naravno, dete zaslužuje i objašnjenje zbog čega nešto ne može da dobije ili ne sme da uradi, ali je besmisleno ponavljati objašnjenja beskonačno mnogo puta. Jedini ispravan način za negovanje doslednosti je da sa ovom pralsom počenete odmah po rođenju. Dok su mali, sve ide lakše, a kad porastu vi ste ih već navikli da slušaju i postavili temelje dobro vaspitanog deteta. Zato, ne odustajte od svoje dece! Nemojte ih razmaziti i popuštati samo zato što nemate strpljenja, volje ili iz bilo kojih drugih razloga. Vi ste odgovorni za svoje dete i one jeste vaša briga i prioritet.

Nedelja kodiranja – Let’s do coding

Učenici petog razreda OŠ „Sveti Sava“ iz Niša su po prvi put ove godine imali priliku da učestvuju na Evropskoj nedelji programiranja. Ukupno 112 učenika je u periodu od 16. do 20. oktobra učestvovalo na radionicama na kojima su napravili svoje prve „programerske korake“. Potrudila sam se da shvate da je programiranje lako i zabavno, da im nije potrebno neko predznanje da bi mogli ovim da se bave i da su nešto slično već radili igrajući poznatu dečju igru „Care care kol’ko ima sati?“. Vrlo brzo su shvatali logiku koja se koristi prilikom pravljenja programa, a pri tome su se zabavili kreirajući igricu Star Wars. Prema njihovim nasmejanim licima i komentarima, moglo se zaključiti da  su stvarno uživali u ovim časovima. S obzirom da nas u drugom polugodištu očekuju i prve lekcije iz Skreča, smatram da je naše učešće na Code Week, na ovaj način, podstaklo njihovo interesovanje za programiranje i stvorilo dobru osnovu da savladamo i lekcije koje nam slede. Veliku zahvalnost dugujem Regionalnom centru u Nišu koji nam je za ovu priliku ustupio svoj računarski kabinet, pa smo svi zajedno zaista uživali i u ambijentu, u odgovarajućoj tehničkoj opremljenost, ali i u druženju. Trudili smo se i da pomognemo jedni drugima kada negde „zaškripi“, jer u budućnosti ih, najverovatnije, čeka timski rad, a časovi programiranja su idealni za stvaranje timske atmosfere.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

This year, pupils of the fifth grade of the elementary school „Sveti Sava“ from Nis,for the first time had the opportunity to participate in the European programming week. From October 16th to October 20th, 112 pupils participated in workshops where they made their first „programming steps“. I tried to explain  them that: 1) programming is easy and fun;  2) they do not need any pre-knowledge to be able to deal with this 3) they did something similar when they were playing the famous children’s game „Hi king! What time is it?“. They quickly understood  the programming logic and also had a lot of fun  creating  the Star Wars game.Their smiling faces and comments show that they really enjoyed these classes. Since the school material for the second half of the year is Scratch,I think our participation in the Code Week  stimulated their interest in programming and have created a good basis for mastering the lessons that follow. I owe a great gratitude to the Regional Center in Nis, which gave us their computer classroom for this occasion. All of us really enjoyed the atmosphere, the appropriate technical equipment and also the great company. We tried to help each other when someone „snaps“ somewhere, because probably in the future they will work in teams, and programming classes are ideal for creating a team spirit.

Radne navike kod dece

Kao nastavnik koji se svakodnevno sreće sa rečenicom: „Nisam stigao da uradim domaći…“, a svesna da im ne zadajem mnogo, tek toliko da ponove ono što smo radili na česu i za šta je potrebno desetak minuta, zapitala sam se: gde je problem? U slučajevima koji su bili izraziti (učenik je imao veliki broj minusa za nedonešene domaće zadatke), odlučila bih se da pozovem roditelje da dođu na razgovor. U tim situacijama bih razgovor započinjala rečima: „Pozvala sam vas da popričamo kako možemo zajednički da pomognemo vašem detetu da postigne bolji uspeh…“, želeći da im stavim do znanja da ih nisam pozvala da dete kritikujem, već da mu pomognem i da to i od njih očekujem. Najčešća reakcija je bila: „Ali ja nemam vremena da sedim sa njim/njom i radim domaći!“. Odgovorala bih da to i ne očekujem, već da treba da odvoje samo jedan minut da dete podsete da treba da uradi domaći i isto toliko da provere da li je to i završio. Objasnila bih zašto je to neophodno i smatrala da smo se dogovorili. A onda bi usledilo iznenađenje: dete i dalje ne donosi domći! Zaista sam bila ljuta, ali ne na dete, već na roditelje.

Znam da situacija nije baš sjajna, mnogi roditelji se bore da obezbede egzistenciju za svoju porodicu, neki rade i po dva posla, ne vide decu po ceo dan…Pa gde je onda rešenje? Rešenje bi bilo u pravovremenom stvaranju radnih navika i to ne prilikom polaska u školu, već i mnogo, mnogo ranije.  Dok je dete malo, treba ga naučiti da ima obaveze, da je i po tome deo porodice, kao i da se te obaveze izvršavaju u tačno određenim delovima dana. Kako ste ih naučili da operu zube, tako je i sa ostalim. Recimo, kada završi igru, neka svoje igračke odloži na predviđeno mesto. Od toga možete napraviti i igru (jednu ti, jednu ja, pa da vidimo ko će brže!) i u početku raditi zajedno sa njim, ali se trudite da to prihvati kao obavezu koja je njegova. Stavite mu jasno do znanja da to očekujete od njega i ostanite u tome dosledni. Doslednost je ključ u vaspitavanju deteta, o čemu ste mogli da pročitate u prethodnom postu.

Kako dete raste, tako treba da dobija još po neki jednostavan zadatak koji predstavlja njegovu stalnu obavezu: da namesti krevet, ode u prodavnicu i slično. Objasnite mu da je porodica mesto u kome svako ima svoj zadatak i svako je važan točkić u njenom funkcionisanju. Ako neki točkić prestane da radi, to će se odraziti na funkcionisanje cele vaše male zajednice i zato svi imaju važnu ulogu u tome. Stvarajući detetu sitne i ne mnogo zahtevne obaveze koje su njegove i koje treba da uredno izvršava, postavljate osnov za kasnije bavljenje školskim obavezama. Radane navike se stvaraju od malih nogu i ne mogu se uvesti na prečac. Dete kome ste postepeno uvodili obaveze neće doživeti školu kao nešto što mu predstavlja dosadnu obavezu i samo ga odvaja od igre. Tada je i pravi trenutak da mu objasnite da će imati najviše vremena za igru, ako prvo završi školske obaveze. Kažite mu da će se bezbrižnije igrati kada zna da je sve završio. Naravno u početku budite tu za njega, pomozite mu savetima kako se uči, ali mu nemojte vi raditi domaći zadatak. Možda će biti potrebno da odvojite malo više vremena u pčetku, ali mislite na to da kada dete naučite samostalnom izvršavanju školskih obaveza, kasnije više nećete morati da se time bavite. Ipak, ostaje uvek dužnost roditelja da sa detetom popriča o tome šta je bilo u školi, interesujte se za predmete i njegov društveni život i time stvarajte odnos poverenja. I obavezno ga pitajte da li je uradio domaći, podsetite ga ponekad, ako se desi da zaboravlja. Obaveze nastavnika u podučavanju prestaju kada dete ode kući i tada je to briga i dužnost roditelja. I ponavljam, ne u smislu da vi radite domaći umesto njega ili da sedite pored njega dok ne uradi, već da samo vodite računa o tome da završi svoje obaveze na vreme.

Školski programi su ponekad preobimni i mi nastavnici tu malo šta možemo da promenimo. Lično, trudim se da ih ne opterećujem prevelikim obavezama kod kuće, ali neki minimum je neophodan za savladavanje gradiva. Takokđe, treba razumeti dete ako se nekada desi da ima previše obaveza (najčešće je to tokom perioda ocenjivanja). Tada će najviše pomoći razgovor i vaša pomoće se ogleda u tome da mu pomognete da se organizuje, kako bi postigao sve potrebno. Smatram da, a tome učim i svoje dete, je uz dobru organizaciju moguće postići sve: od školskih obaveza, preko hobija, do druženja sa prijateljima – za sve će biti vremena. Ipak, moraju se odrediti prioriteti i po tome funkcionisati. Dobre radne navike i dobra organizacija slobodnog vremena su ključ za uspeh vašeg deteta i vas kao roditelja. Vaše angažovanje oko stvaranja radnih navika kod deteta u najranijem uzrastu i njihovo održavanje kasnije biće nagradjeno vašim ponosom kada budete mogli da kažete: on/ona je samostalan, ja sa njim nemam problema.