Go festival u Slovačkoj

Ekipa sastavljena od dece, poniklih u Klubu misaonih igara, i njihovih trenera, ukupno 8 članova,  boravila je od 18. do 25. juna 2018. u Slovačkoj. Cilj ovog putovanja je bio Go festival u Kamenom Mlinu, 25km udaljenom od Bratislave, ali smo uklopili i malo turističkog razgledanja Bratislave i Beča. Zahvaljujući niskobudžetnim letovima koji su i Nišlijama omogućili da vide malo sveta, ova naša misija, planirana 3 meseca unapred, postala je ostvariva. U go klubu Pro go, koji jedini u Srbiji neguje juniorski go, podstičemo decu da učestvuju na takmičenjima, jer tako najbolje napreduju. Ovaj turnir je posebno bio zanimljiv deci zbog bogatog sadržaja, prilike da upoznaju drugu decu iz Slovačke, Češke i Hrvatske, ali i zbog zanimljive destinacije.

U čuvenom Praterskom panoramskom točku

Prva 3 dana našeg putovanja su predstavljala turistički obilazak Batislave i Beča. Zahvaljujući našem čoveku, ljubitelju goa i dobrom prijatelju Radi Babiću, koji već 15 godina živi i radi u Beču i koji nam je bio vodič, mogli smo za kratko vreme od jednog dana da  vidimo dosta toga, pa čak da stignemo i u čuveni dvorac Šenbrun. Radove priče su deci bile izuzetno

Rado Babić, naš vodič kroz Beč

zanimljive, a ja sam našeg šarmantnog vodiča doživela kao hodajuću enciklopediju. Toga dana smo prešli 18km na 34 stepena, ali, iako umorni, vratili smo se u Bratislavu srećni i prepuni utisaka. Prelepa arhitektura Beča, čuvena bečka hladna voda, park ruža, dvorci, pune ulice i neka prisna atmosfera koja na njima vlada, muzeji, neizbežne bečke kobasice i čuveni Prater su zauvek ostali u nama da nas bogate i da ih se sećamo. Neizbežna je bila i poseta bečkom go klubu gde smo imali prilike da vidimo čuvenu interaktivnu tach screen go tablu.

 

 

Touch screen go tabla

Obilazak druge dunavske prestonice Bratislave, je bio za nas nešto lakši. Ono što nam je svakako prijalo jeste poseta čuvenom Bratislavskom zamku, gde smo bili prijatno iznenađeni ležaljkama u parku zamka, namenjenim turistima za odmor. Palo nam je na pamet da bi nešto slično moglo da se nađe i u niškoj tvrđavi. Na žalost, shvatili smo odmah, da to ne bi imalo vek trajanja duži od 24 časa. Za razliku od toga, starinski ligeštuli u bratislavkom zamku ulepšavaju okolinu i na usluzi su svim umornim šetačima ili deci koju je vaspitačica iz nekog vrtića dovela tog dana da se tu igraju.

Preostala 4 dana smo proveli u Kamenom Mlinu, odmaralištu u blizini Bratislave. Ušuškano u borovoj šumi, sa bio bazenom i terenima za sport, ovo odmaralište je za sve nas bila prilika da se, nakon šetnje kroz dve evropske metropole, odmorimo i zabavimo u miru i tišini, daleko od gradske vreve. Od petka do nedelje se ovde odigravao turnir u gou koji je bio i naš glavni cilj. Na turniru je učestvovalo 60 igrača, od kojih su dvadesetak bila deca. Ovo je bila prilika za upoznavanje i druženje, ali i za okršaje na go tabli. Organizatori turnira su, imajući u vidu veliki broj dece koji učestvuje, posebnu pažnju obaratili na animaciju i osmišljavanje zabave u periodima između dva kola. Dinamično i zabavno nije bilo samo deci, već i svima nama. Navijali smo za njih dok su pronalazili „golare“ i blago sakriveno u šumi, licitirali na aukciji ili se takmičili u spartan-gou. Ove predivne i maštovite aktivnosti su potpuno zaokupile dečiju pažnju i izmamile osmehe. Svaka čast organizatorima koji su osmislili ove igre u kojima je strategija imala važno ulogu, kao što je to, uostalom, i u gou. Zabava u večernjim satima je takođe bila neodoljiva. Uz gitare i violinu, pesmu i smeh, pekli smo kobasice i grejali se uz logorsku vatru. Odigran je i jedan reli-go sa decom iz Hrvatske, a po prvi put su se Vuk i Staša oprobali u parskom gou. Osim slatkiša koji su osvojeni u igri „Potraga za blagom“, osvojene su i dve nagrade na turniru: Vuk Dušanić je osvojio nagradu za najbolji dvocifreni kju, a Nikola Ilić za skor 4:1.

Vratili smo se kući prezadovoljni, bogatiji za neka nova prijateljstva, predele i iskustva, uz obećanje prijateljima iz Slovačke da ćemo sledeće godine doći ponovo. Naša želja je, da nam se naredni put pridruže i druga deca i dožive go kao mogućnost za spajanje ljudi i nacija, otvaranje novih vidika, kulturnu razmenu i promociju svoje zemlje na najlepši mogući način.

Do sledećeg turnira, nastavljamo da vežbamo go i pravimo planove za narednu školsku godinu, kada će u Regionalnom centru, u saradnji i uz podršku CPN-a, u Nišu započeti treći ciklus koji smo nazvali „Igraj go – razvijaj vijuge“. Pozivamo sve zainteresovane da nam se pridruže i nauče najstariju misonu igru na svetu!

Više fotografija sa naše prelepe go-avanture možete pogledati ovde.

 

 

Advertisements

Prijemni ispit za IT odeljenje i specijalno matematičke gimnazije

Nakon probnog, održan je i regularni prijemni ispit za učenike sa posebnim sklonostima za informatiku i za matematiku. Naravno i za druge učenike nadarene za fiziku ili su skoloni jezicima, ali kako je ovo blog o matematici i onome što je sa njom u vezi, evo zadataka i rešenja sa ovogodišnjeg prijemnog ispita:

Prijemni__mat-gimnazija_Test-1

Prijemni_Matematika_- Uputstvo-za-pregledanje Postupci (preuzeto sa sajta Matematičke gimnazije, gde se mogu naći i zadaci iz prethodnih godina)

Prijemni ispit za informatička odeljenja nije zahtevao veliko matematičko znanje, kao što je to bio slučaj sa prijemnim za matematičko odeljenje. Uglavnom su to bili zadaci naprednog nivo. Meni lično se jako dopao ovaj test i svaka čast autorima! Test je zahtevao sposobnost da se primene matematička znanja kroz realne, životne situacije. Sve u svemu, vrlo moderno i u skladu sa savremenim zahtevima u nastavi matematike.

Prijemni_Informatika_Test

Prijemni Informaticka-odeljenja_Uputstvo-za-pregledanje

A Šta vi mislite: da li je bilo teško?

Probni prijemni ispit za IT odeljenja

Učenici koji su talentovani za informatiku i računarstvo mogli su da provere svoje znanje iz matematike na probnom prijemnom ispitu. Zadaci su zanimljivi i podsećaju na zadatke za Pisa testiranja. Zahtevaju logičko rezonovanje i usmereni su na realne životne probleme za kakve se i trudimo da decu osposobimo u osnovnoj školi. Sve u svemu, meni se test dopao. Videćemo kako će sličan test uraditi đaci na prijemnom ispitu, a onda možemo proceniti da li je baš bilo lako kao što na prvi pogled izgleda.

Matematika i umetnost

Moji đaci i ja smo rešili da obeležimo Maj – mesec matematike na naš način. Pokazali smo  kako se umetnost i matematika prožimaju kao neka vrsta jin i janga i kako se uz pomoć lenjira i pravih linija mogu stvoriti prava umetnička dela (o ovome je bilo reči u prethodnom  članku Kad se ravan zatalasa, a prave iskrive). Neki su baš to izabrali za svoj rad. Drugi su primenu pravih linija iskoristili da se oprobaju u string artu. Pojedine učenike je privukla magija optičkih iluzija koje se uz pomoć geometrije i senki igraju sa našim vidom, a neki su se oduševili nemogućim oblicima koje su prikazali u svojim radovima. Napravili smo mali kreativni predah u savladavanju redovnog gradiva, koji je svima prijao. Najpre sam ih na jednom času upoznala sa op artom, a zatim su na drugom času započeli svoj rad. Moja uloga je bila da im pomognem da pronađu ideju, za šta su koristili googl pretragu na koju sam ih uputila. Bili su oduševljeni šta se sve na tu temu može pronaći na internetu. Ostatak su dovršavali kod kuće, a vrhunac projekta je bila izložba najuspešnijih radova.

Osim obeležavanja meseca matematike, želela sam da pokažem učenicima jednu drugu stranu matematike, njenu lepotu kroz oblike i čudesnu snagu geometrije, u nadi da će im to pokazati svetlost ka kojoj treba da idu. (Što bi se reklo:  Ako neće oni ka matematici, matematika će ka njima!) Današnje generacije đaka su prilično nezainteresovane za školu i teško je privući im pažnju, pa je ovo bio moj pokušaj da im pružim mogućnost da nešto naprave, da sa nečim svi učestvuju u našim matematičkim aktivnostima. Poruka koju nosi stvaranje nekog dela je uvek podsticajna. Stvaranje podstiče osećaj zadovoljstva sobom, pojačava samopoštovanje i jača  samopouzdanje, čini da se osećamo zadovoljno i ispunjeno. Nakon ovih aktivnosti se zaista moglo primetiti da učenici pokazuju veću zainteresovanost i za redovno gradivo, kao da su se trgnuli iz nekog sna i sa više elana prionuli na zadatke.

Takođe, svrha projekta je bila i da se razviju navike upornosti i pedantnosti, kao i strpljenje, koje je bilo neophodno da bi se ovakav rad dovršio. Naučeni da se sve radi pod nekom pretnjom ocenom i ucenom da se nešto mora uraditi, pitali su me, naravno, da li je rad obavezan i da li ću oceniti. Podsetila sam ih na to da smo se dogovorili da uradimo ovaj priojekat, da ih neću kažnjavati, ali da očekujem da svi uzmu učešća, jer će im prijati ova promena u našoj matematičkoj rutini, iz koje se trudimo da pobegnemo. Ipak, obećala sam nagradu za najbolje radovie. Oni su se našli na panou koji smo postavili pored učionice, a autori su bili veoma ponosni.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad se ravan zatalasa, a prave iskrive

Ako bi smo pitali đake, verujem da bi se složili oko sledeće konstatacije: „Umetnost je lepa. Ali u matematici…! Šta tu može da bude lepo?“ Međutim,ako bi smo se osvrnuli oko sebe, pa svet  pogledali „matematičkim“ naočarima, mogli bi smo sa sigurnošću reći da je matematika svuda oko nas. Čak je i Volt Dizni to  želeo da nam pokaže kroz divan film: Paja Patak u čarobnoj zemlji matematike. Šta bi to moglo biti čarobno u matematici? Zaista, mnogo toga….Misteriozni broj Pi, Zlatni presek koji možemo videti u delima koje stvara priroda (pogledajte ovde kako je to izgledalo u izvođenju mojih đaka 2013. godine), tajne proporcija i oblika u egipatskim piramidama, matematički zakoni u delima velikih kompozitora, Fibonačijev niz sa kojim priroda i te kako zna da „računa“, prirodna simetrija kojom se stvaraju savršenstva ….Posmatrajući svet oko sebe, razmišljajući na matematički način, mnogi umetnici su u svojim delima koristili geometrijske oblike, stvarajući ponekad varke koje naše oko lako mogu da prevare. Tako je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina prošlog veka nastao poseban pravac u umetnosti koji je nazvan Op Art (skraćeno od Optical Art – optička umetnost). Glavna karakteristika u delima koja nose pečat Op arta je da se na slici stvara utisak nestabilnosti i pokreta. Umetnici koji slikaju ovakve slike koriste geometriju i optiku, stvarajući optičke iluzije, pa nam se može učiniti da se ravan slike zatalasa dok je posmatramo  ili da je delo nastalo od paraboličnih krivih, a da su zaoravo u pitanju prave linije koje samo stvaraju iluziju krive. Ova dela su najčešće kombinacija crne i bele boje i podsećaju na grafički dizajn, ali se mogu koristit i druge boje. Ocem Op arta se smatra Viktor Vazareli čije slike kod posmatrača izazivaju utisak kretanja, talasanja, rastezanja i skupljanja i menjaju se prilikom pokreta posmatrača.

Резултат слика за виктор вазарели slike

Viktor Vazareli

Сродна слика

Viktor Vazareli                 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ovaj stil je našao svoju primenu u modi i dizajnu uopšte, a postoje i kompjuterski programi koji se koriste za stvaranje slika baziranih na konceptu Op arta.

Pokušajte da izvezete koncem svoje krive pomoću pravih: 

Jednosatavno je i može da se izvede na nekom čvršćem listu papira.

Uz malo kreativnosti se mogu dobiti divne paraboličke figure. Potrebno je da označite tačke na jednakom rastojanju i da ih zatim spajate kao što prikazuje slika desno. Detaljnije uputstvo možete pronaći u članku How to make string art autroa Florens. 

Naučite i vi da crtate parabolične krive koristeći prave linije u projektu: Iskrivi pravu.

Prvi koraci u stvaranju Op art slika se mogu naučiti kroz prezentaciju Tehnike Op arta autora Brooke Nelson.

Trenirajte svoje oko kroz prezentaciju Optičke iluzije autora ArtfulArtsyAmy .

I jednostavno, uživajte u stvaranju lepog uz pomoć matematike!

 

 

 

 

Niš Open 2018 – European Go Spring 2018 Starts in Niš!

Niš  može da se ponosi velikim događajem koji je mala grupa entuzijasta organizovala od 15.-18. marta 2018.  pod sloganom „European Go Spring 2018 Starts in Niš!“.  Ceo događaj su karakterisale 3 celine: dva međunarodna turnira i Okrugli sto sa eminentnim učesnicima koji su govorili o značaju koji go ima na razvoj inteligencije kod dece.

Manifestacija je počela dvodnevnim turnirom (15.-16.3.) koji je predstavljao Kvalifikacije za Grand Slam, najprestižniji i najjači go turnir.  Ponosni smo što nam je Evropska go federacija ukazala čast da se nadmetanje za učešće na Grand Slamu održi u našem gradu. Na ovom turniru je učestvovalo 12 veoma jakih evropskih igrača, a na Grand Slam su se plasirala 2 igrača: Frejlak Stanislaw  i Mitić Nikola – naš Nišlija za ponos! Nikolin brat, Dušan Mitić, je ovaj plasman izborio još ranije, tako da će Niš imati dva predstavnika na ovom velikom i značajnom turniru. Mečevi su prenošeni uživo, a u realizaciji prenosa su pomagali juniori iz našeg kluba Pro go i učenici iz Računarskog odeljenja za talente gimnazije „Bora Stanković“

U prethodnom postu: Uticaj goa na razvoj inteligencije kod dece sam pisala o Okruglom stolu koji je ujedno bio i najava velikog međunarodnog turnira Niš Open 2018 koji se održao 17.-18.3. 2018. u Regionalnom centru u Nišu. Ovakav turnir se u Nišu održava već drugi put i to u mnogo većem obimu nego prošle godine. Ohrabreni izjavama prošlogodišnjih učesnika da će svakako doći ponovo pošto su bili prezadovoljni organizacijom turnira i povoljnim cenama boravka u Nišu, upustili smo se u još jedan izazov ovakve vrste. Na ovogodišnjem turniru je učestvovao  još veći broj igrača nego prošle godine: 102 igrača koji su predstavljali 43 kluba iz 17 evropskih zemalja! Klub koji je imao najviše igrača na prvenstvu je niški go klub Pro Go sa čak 30 učesnika, a među njima je i 21 junior iz  Kluba misaonih igara 2 (projekat koji ostvarujemo uz podršku Centra za promociju nauke i Naučnog kluba Regionalnog centra iz Niša).  Ovo je za našu decu bilo neprocenjivo iskustvo! Bili su u prilici da igraju veoma dobre i jake partije, ali i da se druže sa decom iz drugih evropskih zemalja. Osim samog učešća,  na ovakav način su ostvareni mnogobrojni pedagoški i psihološki ciljevi: kulturna razmena, socijalizacija, razvoj digitalnih kompetencija (kroz praćenje rezultata na internetu i učestvovanje u prenosima partija uživo, putem interneta  i Euro Go TV), razvoj lingvističkih sposobnosti, razvoj veštine kojom se poraz pretvara u pobedu kada iz njega učiš, razvoj strpljenja i upornosti i još mnogo toga što čini da bavljenje goom i učestvovanje na turnirima blagotvorno utiče na razvoj inteligencije kod dece, njihovu bolju socijalizaciju i ponašanje uopšte.

Niški juniori su osvojili i dve bronzane medalje: Sara Đorđević u kategoriji U20 i Petar Stojiljković u kategoriji U12. Međutim, mi volimo da kažemo, a tako i mislimo, da su svi juniori koji su skupili hrabrost da „stanu na crtu“ drugim igračima iz Evrope – pobednici! Sponzor nagrada za juniore je bila izdavačka kuća Bigz i veliko im hvala na tome što smo decu mogli da obradujemo vrednim novčanim nagradama i time im poručimo da se trud, rad i zalaganje svakako isplate. A kako je izgledala konačna tabela rezultata, možete pogledati na sajtu turnira: http://goklub.org.rs/

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Odjeci sa turnira u vidu utisaka još stižu. Svi hvale naše gostoprimstvo, dobru organizaciju, smeštaj, a naročito hranu i dobro druženje koje smo imali na Dance evening. Go klub Pro Go, na čelu sa Željkom Veselinovićem i njegovim saradnicima Draganom Ilićem i Mladenom Lilićem, još jednom je pokazao kako se ljubav prema gou može pretočiti u jednu ovakvu predivnu akciju. Nesebičnim zalaganjem, često ulažući i  svoja lična materijalna sredstvima, oni su primer savremnih vitezova časti. Ponosna sam što se mogu pohvaliti da sam njihov sasradnik i što mojim učenicima predstavljaju odlične modele na koje se mogu ugledati.

A koliko je ceo događaj uticao na razvoj turističkih potencijala Niša i Srbije znamo po rečima igrača iz Slovačke (a i drugih): „Organizujte nam uskoro još jedan ovakav turnir, dolazimo sigurno!“ Nadamo se da će i čelnici grada u budućnosti imati sluha za ovakve kulturno-sportske manifestacije koje na najlepši način predstavljaju naš grad i zemlju i da će nam pomoći u realizaciji predstojećih događaja.