Učenički radovi kao odraz našeg zalaganja

 

Резултат слика за đaci kreativno cartoon

Kada se govori o savremenom obrazovanju, često se ističe da je potrebno dati učeniku veću ulogu u procesu učenja i od pasivnog posmatrača ga pretvoriti u aktivnog aktera. To se može postići na razne načine: kreiranjem takvih časova koji aktiviraju ulogu učenika, izvrnutim učionicama, istraživaćkim zadacima i slično. Ovde će biti reči o radovima učenika iz matematike uz navođenje onih koji su se nečim naročitim istakli i pokazuju trud i kreativnost učenika. Često sam u njihovim prezentacijama mogla da vidim svoj odraz i da primetim kako neke prezentacije podsećaju na moje, što je još jedan dokaz koliko su zapravo nastavnici jaki modeli. Začuđujuće je kako su već u petom razredu pokazali da mnogo toga mogu i otkrili mi da imaju znatno veće mogućnosti nego što sam to mogla da vidim na redovnim časovima.

Резултат слика за đaci kreativno cartoon

To im se veoma dopalo, pa su tražili da sličnu aktivnost ponovimo i na kraju 6. razreda. U petom su mogli da biraju način na koji će prezentovati svoj rad (pano, ppt-prezentacija, film), a u šestom je to bilo isključivo u digitalnom obliku. I pravila su bila malo drugačija. Dozvolila sam im da se sami podele u grupe od po troje. Činilo mi se da je to najbolji broj, da bi više članova moglo da dovede do „šlepanja“ nekog člana, dok bi manje grupe značile i preveliki broj grupa, a time i izvesno razvodnjavanje cele priče. Na kraju se svelo na 9 grupa u svakom odeljenju, jer sam ponegde morala da odstupim od predviđenog, uvažavajući njihove potrebe. Teme su mogli da biraju sami:

  1. Celi brojevi su svuda oko nas
  2. Bez racionalnih brojeva se ne može
  3. Procenti i njihova primena
  4. Trougao
  5. Četvorougao – osobine i primena
  6. Ako znam da izračunam površinu ravne figure, mogu da…

Rekla sam im da ću ove godine bodovati sledeće kategorije: samostalnost, tačnost, kreativnost, ravnopravnost u grupi i uloženi trud. Imali su mesec dana da pripreme petnaestominutno izlaganje, a zatim su ti časovi poslužili kao odlična sistematizacija gradiva. Ono što sam videla (i naučila!) kroz ovu aktivnost je:

  • Deca vole da se nađu u ulozi prezentera. Bili su veoma uzbuđeni što su se našli u ovoj ulozi.
  • Timski rad je bio podstrekač i za slabije učenike.
  • Ova aktivnost ih je učila kako da prezentuju svoj rad i ideje, kako da zainteresuju slušaoca, što je po meni veoma bitna veština za njihovu budućnost.
  • Razvija se njihova sigurnost za javne nastupe.

  • Podstiče se kreativnost koja nije motivisana ocenom, već željom da se bude dobar, ali i da se bude drugačiji.
  • Kod onih koji su rad radili uz pomoć računara, znatno se popravlja ta vrsta znanja. Kod učenika koji su rad radili crtežom na panou  (u petom razredu), dolazi do izražaja povezivanje matematike i umetnosti.
  • Zanimljivo je videti kako ostali učenici veoma pažljivo slušaju svoje drugove. Na ovim časovaima uopšte nisam morala da ih umirujem.

  • Kroz diskusiju nakon prezentovanja vežba se pozitivna kritika. Učenici se pozivaju da daju svoje mišljenje o radu, uz obavezu da prvo istaknu pozitivne strane rada, a da zatim da daju sugestiju šta bi trebalo promeniti ili popraviti.

U nastavku ćete moći da pogledate  neke od radova mojih učenika.

Loading...

Kod Andree, Lene i Petre je bilo od svega po malo: igra spojnica, ppt prezentacija, provera znanja. Kao prave nastavnice!

 

A otkrili smo i dobre snimatelje. Njih 4 su snimile filma, a Aleksandra Zec je pokazala da se već dosta razume u montažu!

 

Uz ovu prezentaciju o trouglu, Hristina i Natalija su pripremile asocijacije kao uvodnu aktivnost, a imale su i kostime: majice sa iscrtanim trouglovima!

 

Brojevni izrazi sa racionalnim brojevima

Uvežbavanje brojevnih izraza je važan aspekt u savladavanju matematičkih veština u šestom razredu, a istovremeno i veoma naporan deo za mnoge učenike. Često se dešava da su neki učenici na času demotivisani za klasičan način rada ili time što su im zadaci preteški, ili time što su prelaki, pa prelaze u dosadu. Kako bi se zadovoljile sve kategorije učenika, najbolje je slediti onu poznatu misao čuvenog metodičara matematike Đerđa Polje: za svakog učenika postoji zadataka po meri njegovog nivoa znanja; dajte mu takav zadatak i on će moći da doživi ushićenje uspeha koje nastaje kada se neki zadatak samostalono reši. Iz tog razloga je najbolje, kad god to gradivo dozvoljava, učenike podeliti u ujednačene grupe sličnih nivoa postignuća. Prateći predviđene standarde, zadatke svrstati u bar tri nivoa: osnovni, srednji i napredni (ako postoje i nadareni za matematiku, uvesti i super-napredni nivo). Zadaci treba da imaju navedene konačne rezultate, kako bi učenici mogli da urede samo-proveru. Uloga nastavnika je da ove materijale pripremi, a tokom časa se može posvetiti najslabijim učenicima, a i ostalima prema potrebi. Efekat grupnog rada sprovedenog na ovaj način je uvek veći nego kada se radi frontalno. Učenici brže napreduju, nije im dosadno, a atmosfera je veoma radna. Izrazi sa racionalnim brojevima treba da se uvežbavaju 3-4 časa, pa je ova nastavna jedninica veoma pogodna za grupni rad. Evo mog predloga za zadatke predviđene za ocene 3, 4 i 5:

Na žalost, uvek ima učenika koji nisu baš sasvim „pohvatali“ stvari. Za njih je potrebno malo bolje razložiti gradivo. Za tako nešto su pogodne takozvane „kartice“ koje se izrađuju sa osnovnim informacijama i najjednostavnijim primerima. Prilikom izrade kartica, poželjno je koristiti boje koje će potpomoći vizuelizaciju. Svaka kartica treba da sadrži najmanju moguću jedinicu znanja. Evo nekoliko primera kartica koje sam ja koristila na časovima kada smno uvežbavali brojevne izraze:

Moji učenici uvek izražavaju zadovoljstvo radom na ovako organizovanim časovima, a naredni test je pokazao i da su napredovali u znanju.

Резултат слика за smile image

 

Niš Open 2017.

U Nišu je 18. i 19. marta održan veliki međunarodni go turnir Niš Open 2017. Takmičenje je održano u Regionalnom centru u Nišu i okupilo je stotinak igrača iz 14 zemalja Evrope. Sa ponosom možemo reći da smo ugostili neke od najvećih igrača goa u Evropi, kao što su: Pop Kristian iz Rumunije, koji je osvojio prvo mesto, Lekalu Tengi iz Francuske, koji je bio drugi, dok je treće mesto pripalo Nišliji Dušanu Mitiću. Četvrti je bio Lisi Pavol iz Slovačke.  Jedini amater (doduše, samo po zvanju, ali ne i po kvalitetu igre) među ovom četvoricom je naš Dušan, dok su ostali profesionalni igrači, čime je Dušanovo treće mesto posebno zasijalo.

Turnir je organizovao niški go klub Pro Go povodom 45 godina igranja goa u Nišu. Ova drevna misaona igra u proteklih godinu dana doživljava novi procvat u Nišu kroz uključivanje sve većeg broja mladih, među kojima se kriju, nadam se, budući majstori. Učenik škole „Sveti Sava“, Vuk Dušanić, je na ovom turniru bio najbolji u kategoriji učesnika do 16 godina, a i ostali moji đaci su se odlično snašli na turniru, odigrali mnogo partija i mnogo toga naučili. Mogli su da osete atmosferu jednog ovako velikog turnira, što će ih sigurno inspirisati za dalje napore u savladavanju goa.

Osim perfektne organizacije turnira (po rečima gostiju), svim učesnicima je bila omogućena i trodnevna zabava. Počev od wellcome – party uoči turnira, strani gosti su mogli da uživaju u tradicionalnom južnjačkom gostoprimstvu,  dobroj hrani i zabavi. Tokom trajanja turnira, u obližnjem restoranu Stambolija, mogli su da po umanjenim cenama dobiju osveženje i odigraju poneku prijateljsku partiju na go-tablama koje su ih tamo čekale. Naravno, nije moglo da prođe bez tradicionalne zabave koja je održana u večernjim satima u etno-restoranu Dušanov konak, uz dobru muziku i roštilj. Zahvaljujući dobrim i jeftinim letovima do i od Niša, svi su se kući vratili oduševljeni našim gostoprimstvom i obećanjem da će sigurno doći i sledećeg puta. Time je  ostvaren i dodatni efekat ovog turnira: Niš je dodatno zasvetlio na turističkoj mapi Evrope!

Organizatori planiraju da turnir Niš Open postane tradicionalan niški martovski događaj. Za sada je, ljubaznošću evropskog go saveza, svrstan u C kategoriju koji se boduje za Grand Prix, a po kvalitetu igrača je ovo bio izuzetno jak turnir. Nadamo se još boljem odzivu sledeće godine, a dotle vredno vežbamo!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Misliša 2017. u mojoj školi

Devetog marta je u mojoj školi „Sveti Sava“ i ove godine bio praznik matematike koji se naziva: „Misliša 2017.“ a koje organizuje Matematičko društvo Arhimedes. Ovo je dvanaesta godina kako se u Srbiji održava ovo zanimljivo takmičenje kroz koje je do sada prošlo više od 371.000  učenika, a iz godine u godinu postaje sve masovnije. Tako je ove godine učestvovalo preko 5o.000 dece iz 642 škole, pa će sa ovom godinom to biti preko 420.000 ljubitelja matematike kojima je ovo prilika da provere svoje znanje.  Zadaci koji se na Misliši rade su zanimljivi, inspirativni, često i duhoviti i tu ima za svakoga po nešto, a i dosta izazova za one najbolje. Pravo učešća imaju svi učenici od 2. razreda osnovne škole do 4. razreda srednje škole. Meni lično su uvek veoma interesantni najmlađi učesnici i njihovi pratioci koji, nestrpljivo očekujući da čuju kako je bilo, veoma uzbuđeno i sa ponosom komentarišu: „Eto, tek je drugi razred a već učestvuje na matematičkom takmičenju!“ Svrha ovog takmičenja je upravo u tome da se matematika približi velikom broju dece, da se kroz ovu svojevrsnu“matematičku trku zadovoljstva“ dobro zabave i zaborave na one, veoma često izgovorene reči, da je „matematika bauk“. Maštoviti zadaci koje deca rešavaju će svakako poslužiti za razvoj kreativnog mišljenja i sposobnosti za rešavanje problema, koja je tako potrebna u svakodnevnom životu. Uigrani tim iz Arhimedesa, na čelu sa uvaženim profesorima Bogoljubom Marinkovićem i Draganom Stošić Miljković, funkcioniše kao sat, počev od uvodnih obaveštenja, pa sve do izuzetno brzog pregleda zadataka, što nikako nije lako, jer se u Arhimedesu pregledaju svi zadaci, iz cele Srbije! A to je, svakako, ogroman posao! Uprkos tome, nikada nema žalbi, jer ceo sistem odlično funkcioniše. Osim toga, u svom bogatom izdavaštvu, Arhimedes nudi zbirke za pripremu za takmičenje Misliša po veoma pristupačnim cenama, koje mogu poslužiti nastavnicima za kreativni rad na časovima dodatne nastave. Dakle, drage kolege, pridružite se ogromnoj armiji „Misliša“, jer će vaše angažovanje oko organizacije biti minimalno (sve je organizovano u samom Arhimedesu, a vi samo pratite uputstva), a korist i zadovoljstvo veliko.

U očekivanju rezultata i vrednih nagrada, nadamo se da će iz naše škole i ove godine biti učenika koji će imati maksimalan broj poena i time steći pravo učešćća na Vekilom finalu koje se održava u Beogradu, 23. aprila 2017. U finalu će se dodeliti i najvrednije nagrade: besplatno učešće na letnjoj ili zimskoj školi matematike koje već 40 godina Arhimedes uspešno realizuje.

Više o ovom takmičenju možete pogledati ovde, a kako sam ja to videla poslušajte u intervjuu za TV Kopernikus.

Skoro trećina učenika OŠ „Sveti Sava“ na takmičenju Misliša

Zašto uvesti GO u školu?

„Matematika je teška i nezanimljiva” su stereotipi sa kojima svaki nastavnik matematike mora da se izbori pre nego što pozove učenike da prođu kroz vrata znanja koja im otvara.

Na putu svog ličnog profesionalnog razvoja, uporno tragam za zanimljivostima koje bi učenicima približile matematiku i pokazale da je ona vredna truda. Svaka nova generacija je i novi izazov, ali ova poslednja je zaista drugačija od prethodnih. Već na početku petog razreda je bila primetna velika razlika u odnosu na prethodnu generaciju, kako u sposobnosti za održavanje pažnje na času,  tako i u međusobnom ophođenju. Takva situacija je podrazumevala da i ja moram da se prilagodim i  osmislim neke nove sadržaje koji bi mogli da pomognu u prevazilaženju uočenih poteškoća. Ova generacija je imala sve osobine tzv.  „klik“-generacije  koja ima jedva toliko strpljenja da sasluša samo nešto što je brzo i ukratko. Međutim, matematika je nauka koja traži strpljenje i ne poznaje pojam instant lekcija! Osim te ustreptale nestrpljivosti, primetan je bio i povećani nivo agresija među njima. Sve ovo je i dovelo do toga da jedan projekat, koji se odavno oblikovao u mojoj glavi, ugleda svetlo dana. Dodatni motiv je svakako predstavljala nagrada za Najboljeg Edukatora Srbije Udruženja „Živojin Mišić“ koju sam dobila  2015. godine i koja je moje dotadašnje napore učinila smislenim i priznatim.

Stoga sam, u pokušaju da prevaziđem nastale poteškoće, januara meseca 2016. godine, u okviru moje matematičke sekcije, pokrenula treninge na kojima su deca mogla da nauče da igraju misaonu igru go, čije sam lepote i dobrobiti otkrila još u mladosti. Kažem treninge, jer je go, zapravo, misaoni sport organizovan kroz Go savez Srbije, u sklopu  Ministarstva sporta.

https://i0.wp.com/zivojinmisic.rs/wp-content/uploads/2017/02/995652_951912081567779_8615092344163574197_n.jpg  https://i2.wp.com/zivojinmisic.rs/wp-content/uploads/2017/02/2.jpg  https://i1.wp.com/zivojinmisic.rs/wp-content/uploads/2017/02/13007358_1011946275564359_19480190258424857_n.jpg

Go (međunarodni naziv koji se na prevodi) je najstarija misaona igra na svetu. Nastala je u Kini oko 2250. godine pre nove ere. Legenda kaže da je ova igra nastala jer je tadašnji kineski car, nezadovoljan napredovanjem svog sina, naložio svojim ministrima da smisle neku igru koja će doprineti njegovom bržem razvoju sposobnosti, pokrenuti njegovu maštovitost i razvoj logičkog mišljenja. Za mnoge ljude u Aziji, go je i danas više od igre. Shvatanje i planiranje, kao i visoki nivo posvećenosti i koncentracije, utkani su u izreku da u Japanu ili Kini onaj ko ne shvata go, taj ne može dobro da shvati bogatstvo života. Pravila igre su veoma jednostavna: dva igrača igraju naizmenično, postavljajući crne i bele kamenove na tablu dimenzija 19×19 polja. Kamenovi se postavljaju na preseke linija i statični su, tj. jednom postavljeni kamen se ne može pomerati. Nadovezujući jedan kamen na drugi, igrači polako obrazuju zid kojim ograđuju svoju teritoriju. Cilj igre je zarobiti protivničke kamenove i ograditi što je moguće veću teritoriju na tabli i tako steći poene. Međutim, posle naučenih pravila, mogućnosti za kombinovanje se šire do kompleksnih razmera. Strategija i taktika su veoma bitne u ovoj igri. U go-u su izraženi intuicija i osećaj, a zbog svoje lepote, suptilnost i intelektualne dubine je zaokupljao ljudsku maštu vekovima. Za razliku od šaha, go ima skoro neograničeni broj kombinacija (naučnici su pokazali da ih ima više od atoma u kosmosu). Nakon svakog šahovskog poteza, postoji prosečno 35 mogućnosti za dalji razvoj partije, dok je nakon svakog poteza u go-u u proseku 250 različitih načina za dalje kombinovanje.

Istražujući temu uvođenja go-a u školu, došla sam do saznanja da zapravo nisam pionir jednog ovakvog poduhvata. Go je prvi put uveden u škole u Japanu. Japanski majstor go-a Jasuda Jasutoši, potrešen pričom o tragičnoj pogibiji učenika jedne škole, za koju se ispostavilo da je posledica vršnjačkog nasilja, rešio je da preduzme nešto. Jasuda je počeo da podučava decu iz vrtića najjednostavnijoj verziji, tzv. Atari-goa. Nastavnici su ubrzo počeli da primećuju da se, kao posledica igranja goa, druženje među decom proširilo i poboljšalo, kao i njihova koncentracija. Deca uzrasta 4-6 godina uspevala su da zadrže koncentraciju duže od sat vremena. Zbog velikog broja kombinacija u gou, ista situacija u različitim partijama je nemoguća, pa su deca razvijala svoju koncentraciju pokušavajući da predvide protivnikov potez. Ovakva vrsta aktivnosti ranije nije bila prisutna u obrazovanju dece ovog uzrasta. Jasuda je dalje program preneo i u osnovne škole, a kasnije i u specijalne škole. Deca koja su se nasilno ponašala ili imala tendenciju da se izoluju, otkrila su novi način komunikacije sa okolinom. Jasudin projekat je počeo da gradi međugeneracijske kanale komunikacije koji su brisali granice ekonomskog razvoja. Kroz susrete sa starima u staračkim domovima, deca su učila da budu pažljiva prema drugima, postajali su nezavisniji i samouvereniji. Uskoro je u projektu učestvovalo više od 10 000 dece i odraslih! Ova iskustva iz Japana su kasnije primenjena u Francuskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Poljskoj… U SAD su Jasudinu knjigu sa osnovama igranja goa delili nastavnicima koji su želeli da primene ovaj program, štampali su materijale za učenike, verujući da će učenje ove igre doprineti njihovom boljem razvoju. Go je postao fenomen u američkim školama. Naučnici tvrde da go poboljšava dečiji intelektualni razvoj i izvršne funkcije, dok nastavnici tvrde da smanjuje nasilje i frustracije. Program goa koji se sada sprovodi u srednjim školama u SAD pokazuje da su zahvaljujući tome popravljeni rezultati upisa na fakultete.

Pročitavši ovu motivacionu priču, postala sam sigurna da je ova aktivnost prava stvar. Samim tim što pravila nisu mnogo komplikovana, a s obzirom da deca i inače vole igrice, nije mi trebalo mnogo ubeđivanja da bih napunila učionicu na prvom treningu. Deca su prosto bila oduševljena! Vežbali smo čak i preko raspusta (iako su se mnogi čudili što dolazim uškolu, iako ne moram)! Taj osećaj da ste na pravom putu, probuđena znatiželja kod dece, zahvalnost roditelja što je deci ponuđena jedna lepa aktivnost preko raspusta, jednostavno vas vuku dalje. Na njihovo insistiranje, sastajali smo se i po 3 puta nedeljno i vredno vežbali u mom kabinetu. U svemu su mi nesebično pomagali prijatelji i vrsni majstori goa iz go kluba Pro Go, kako svojim znanjem, tako i opremanjem kabineta garniturama za go.

Nakon mesec dana su moji đaci imali  priliku da se oprobaju na svom prvom turniru. Go klub Pro Go organizuje tradicionalno Sretenjski turnir koji je prošle godine morao da se produži na 2 dana zbog velikog broja učesnika – mojih đaka. Ushićenje medaljama koje smo obezbedili za najbolje, upotpunilo je lepo druženje tokom ova dva dana.

Kada zaživi neki  projekat, lepota njegove realizacije se ogleda i u tome što ne znate baš tačno koliko će daleko sve aktivnosti  da vas odvedu. Tako smo i mi bili oduševljeni što nam se ukazala prilika da već u martu budemo učesnici Evropskog juniorskog prvenstava u gou koje je prvi put održano u Srbiji, na Paliću. Usledile su dodatne aktivnosti u prikupljanju sredstava i animiranju sponzora. Na prvenstvu je učestvovalo preko 250 dece iz cele Evrope, a među njima i 11 mojih đaka, koji su činili okosnicu srpske reprezentacije. I ponovo, lepo druženje sa vršnjacima iz Evrope, igranje go-a svuda i na svakom mestu: u autobusu, na telefonu, u hotelu, svaka partija je novi izazov koji ti omogućava da ojačaš svoje samopouzdanje. Sve to je jačalo njihovu volju, upornost i želju da budu još bolji. Kroz takmičenja su učili kako da iz poraza izađu jači i da poraz pretvore u pobedu. A ja sam otkrila da mogu da budem u jednoj novoj ulozi sportskog lidera i moram priznati da mi se ta uloga veoma dopala, pa sam i sama bila motivisana za dalje napore.

Jedna aktivnost je proizvodila drugu, pa je tako usledilo: u aprilu ekipno državno prvenstvo, u maju otvoreno prvenstvo škole, u septembru  državno juniorsko prvenstvo, u oktobru državno prvenstvo za sve uzraste. Naše treninge je posetio i japanski ataše za kulturu, gospodin Juićiro Omori, koji je tom prilikom izrazio oduševljenje našim aktivnostima i velikim brojem dece koja su u njih uključena. Od septembra smo u Regionalnom centru za obrazovanje zaposlenih u prosveti u Nišu nastavili omasovljenje go-podmladka, gde je projekat nosio naziv Klub misaonih igara, a realizaciju i sredstva je obezbedio Centar za promociju nauke koji je prepoznao pozitivnu ideju uvođenja go-a u škole.

https://i2.wp.com/zivojinmisic.rs/wp-content/uploads/2017/02/09.jpg  https://i2.wp.com/zivojinmisic.rs/wp-content/uploads/2017/02/DSCN3045.jpg  https://i0.wp.com/zivojinmisic.rs/wp-content/uploads/2017/02/DSCN3264.jpg

Sada kada nabrajam sve ove aktivnosti koje su ostvarene za samo godinu dana i sama shvatam koliki je entuzijazam uložen, koliko energije i angažovanja da bi se ova ideja ostvarila. Red je onda i da se zapitam: da li je ostvaren očekivani  efekat? Tokom svih naših aktivnosti sam pažljivo posmatrala koliko je go doprineo promeni ponašanja dece. Ono prvo što se moglo uočiti je da je atmosfera tokom treniranja uvek bila pozitivna, vladalo je dobro raspoloženje i nije bilo međusobnih sukoba ni svađa. Kako su nam se vremenom pridružila i mlađa i starija deca (najmlađi polaznik je imao samo 5 godina, a najstariji 17), moglo se uočiti da se transfer znanja i iskustva ostvaruje  među decom na različitim nivoima, pa je to bila prilika i za vršnjačku edukaciju. Starija deca se nisu libila da igraju sa mlađima, stariji i iskusniji sa početnicima, a svi su pažljivo slušali učitelje go-a. Učili smo ih da poštuju protivnika,  da se po završetku partije rukuju i zahvale protivniku na partiji, kako to nalažu običaji u Japanu. Time smo se trudili da negujemo lepo ponašanje, koje ponekad manjka savremenim generacijama. Takođe, igranje je delovalo na njih umirujuće, pa su i oni najtemperamentniji, vremenom postajali strpljiviji. Naučili su i da vešto barataju sličnim aplikacijama na telefonu ili računaru. Druženje se među njima takođe popravilo, a to je bilo naročito primetno prilikom odlaska na takmičenja. Za mene je bilo bitno i to što sam primetila da su neka deca tokom bavljenja ovom igrom popravila svoja postignuća iz matematike i razvila jednu dozu upornosti da dođu do dobrih ocena radom i trudom, kao što su to činili i dok su osvajali umeće igre go.

Za mene lično, celokupan projekat je predstavljao veliki  izazov, ali i mogućnost da se profesionalno ostvarim na jedan drugačiji način. Nikada nisam bila nastavnik koji iz godine u godinu radi po istim pripremama, jer bi to, u prvom redu bilo dosadno meni, a onda i deci. Uvek me privlače nove ideje, a njihova realizacija mi daje novu energiju koja me osnažuje u mojim profesionalnim kometencijama. A energija je “zarazna”,  jer učenici uče i po modelu, ugledajući se na svoje nastavnike i učitelje. Dodatna angažovanja nastavnika kod učenika izazivaju poštovanje i omogućavaju nam da postanemo nešto više od predavača, da postanemo lideri!

Našu malu go-priču možete pogledati na https://youtu.be/46qH0SXAmvA.