Radne navike kod dece

Kao nastavnik koji se svakodnevno sreće sa rečenicom: „Nisam stigao da uradim domaći…“, a svesna da im ne zadajem mnogo, tek toliko da ponove ono što smo radili na česu i za šta je potrebno desetak minuta, zapitala sam se: gde je problem? U slučajevima koji su bili izraziti (učenik je imao veliki broj minusa za nedonešene domaće zadatke), odlučila bih se da pozovem roditelje da dođu na razgovor. U tim situacijama bih razgovor započinjala rečima: „Pozvala sam vas da popričamo kako možemo zajednički da pomognemo vašem detetu da postigne bolji uspeh…“, želeći da im stavim do znanja da ih nisam pozvala da dete kritikujem, već da mu pomognem i da to i od njih očekujem. Najčešća reakcija je bila: „Ali ja nemam vremena da sedim sa njim/njom i radim domaći!“. Odgovorala bih da to i ne očekujem, već da treba da odvoje samo jedan minut da dete podsete da treba da uradi domaći i isto toliko da provere da li je to i završio. Objasnila bih zašto je to neophodno i smatrala da smo se dogovorili. A onda bi usledilo iznenađenje: dete i dalje ne donosi domći! Zaista sam bila ljuta, ali ne na dete, već na roditelje.

Znam da situacija nije baš sjajna, mnogi roditelji se bore da obezbede egzistenciju za svoju porodicu, neki rade i po dva posla, ne vide decu po ceo dan…Pa gde je onda rešenje? Rešenje bi bilo u pravovremenom stvaranju radnih navika i to ne prilikom polaska u školu, već i mnogo, mnogo ranije.  Dok je dete malo, treba ga naučiti da ima obaveze, da je i po tome deo porodice, kao i da se te obaveze izvršavaju u tačno određenim delovima dana. Kako ste ih naučili da operu zube, tako je i sa ostalim. Recimo, kada završi igru, neka svoje igračke odloži na predviđeno mesto. Od toga možete napraviti i igru (jednu ti, jednu ja, pa da vidimo ko će brže!) i u početku raditi zajedno sa njim, ali se trudite da to prihvati kao obavezu koja je njegova. Stavite mu jasno do znanja da to očekujete od njega i ostanite u tome dosledni. Doslednost je ključ u vaspitavanju deteta, o čemu ste mogli da pročitate u prethodnom postu.

Kako dete raste, tako treba da dobija još po neki jednostavan zadatak koji predstavlja njegovu stalnu obavezu: da namesti krevet, ode u prodavnicu i slično. Objasnite mu da je porodica mesto u kome svako ima svoj zadatak i svako je važan točkić u njenom funkcionisanju. Ako neki točkić prestane da radi, to će se odraziti na funkcionisanje cele vaše male zajednice i zato svi imaju važnu ulogu u tome. Stvarajući detetu sitne i ne mnogo zahtevne obaveze koje su njegove i koje treba da uredno izvršava, postavljate osnov za kasnije bavljenje školskim obavezama. Radane navike se stvaraju od malih nogu i ne mogu se uvesti na prečac. Dete kome ste postepeno uvodili obaveze neće doživeti školu kao nešto što mu predstavlja dosadnu obavezu i samo ga odvaja od igre. Tada je i pravi trenutak da mu objasnite da će imati najviše vremena za igru, ako prvo završi školske obaveze. Kažite mu da će se bezbrižnije igrati kada zna da je sve završio. Naravno u početku budite tu za njega, pomozite mu savetima kako se uči, ali mu nemojte vi raditi domaći zadatak. Možda će biti potrebno da odvojite malo više vremena u pčetku, ali mislite na to da kada dete naučite samostalnom izvršavanju školskih obaveza, kasnije više nećete morati da se time bavite. Ipak, ostaje uvek dužnost roditelja da sa detetom popriča o tome šta je bilo u školi, interesujte se za predmete i njegov društveni život i time stvarajte odnos poverenja. I obavezno ga pitajte da li je uradio domaći, podsetite ga ponekad, ako se desi da zaboravlja. Obaveze nastavnika u podučavanju prestaju kada dete ode kući i tada je to briga i dužnost roditelja. I ponavljam, ne u smislu da vi radite domaći umesto njega ili da sedite pored njega dok ne uradi, već da samo vodite računa o tome da završi svoje obaveze na vreme.

Školski programi su ponekad preobimni i mi nastavnici tu malo šta možemo da promenimo. Lično, trudim se da ih ne opterećujem prevelikim obavezama kod kuće, ali neki minimum je neophodan za savladavanje gradiva. Takokđe, treba razumeti dete ako se nekada desi da ima previše obaveza (najčešće je to tokom perioda ocenjivanja). Tada će najviše pomoći razgovor i vaša pomoće se ogleda u tome da mu pomognete da se organizuje, kako bi postigao sve potrebno. Smatram da, a tome učim i svoje dete, je uz dobru organizaciju moguće postići sve: od školskih obaveza, preko hobija, do druženja sa prijateljima – za sve će biti vremena. Ipak, moraju se odrediti prioriteti i po tome funkcionisati. Dobre radne navike i dobra organizacija slobodnog vremena su ključ za uspeh vašeg deteta i vas kao roditelja. Vaše angažovanje oko stvaranja radnih navika kod deteta u najranijem uzrastu i njihovo održavanje kasnije biće nagradjeno vašim ponosom kada budete mogli da kažete: on/ona je samostalan, ja sa njim nemam problema.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s