Uticaj goa na razvoj inteligencije kod dece

Sve ono što ste u mojim dosadašnjim postovima mogli da pročitate o pozitivnom i blagotvornom uticaju goa na decu i ljude uopšte, gosti na nedavno održanom okruglom stolu u Nišu su mogli da čuju od veoma uvaženih govornika. U sklopu velikog međunarodnog go turnira koji je ove godine, po drugi put, održan u Nišu 17. i 18. marta, dan uoči početka turnira je održana tribina na temu Uticaj goa na razvoj inteligencije kod dece, na kojoj su, svako iz ugla svoje struke, govorili eminentni stručnjaci:

  • Jana Hricova, potpredsednica Evropske go federacije (Češka),
  • Aleksandra Borović, predsednica Mense Srbije,
  • dr Lazar Velimirović, naučni saradnik Matematičkog instituta SANU,
  • Prof. dr Julijana Nikolić-Popović, psihijatar,
  • Isidora Dinić, školski psiholog.

Jana Hricova, potpredsednica Evropske go federacije

Imala sam prijatno zaduženje i čast da budem moderator ovog skupa. Prisutne kolege, deca i njihovi roditelji su ovom prilikom mogli da čuju od G-đa Jane o načinu na koji se vrši edukacija u Evropskim klubovima, kao i to da je go u poslednjih nekoliko godina doživeo pravu ekspanziju. G-đa Jana je pohvalaila naše napore u razvoju goa u Srbiji i sa svoje pozicije osobe zadužene za juniorski go u Evropskoj go federaciji , obećala pomoć u našim daljim naporima da se ova igra omasovi.

G-đa Aleksandra Borović je ovu temu povezala sa darovitom decom kojom se Mensa u poslednje vreme naročito bavi. Od nje smo čuli sledeće: „Novija saznanja iz oblasti neuronauka ukazuju na to da ranija verovanja da se inteligencija nasleđuje i da se na njenom razvoju ne može raditi, nisu u potpunosti tačna. Ono što jeste nasledno je broj neurona u mozgu, a veze koje se formiraju između neurona – sinapse, koje predstavljaju, laički rečeno, kapacitet za inteligenciju, se razvijaju kroz sticanje raznih znanja i iskustava. Upravo GO kao misaona igra ima veoma povoljne karakteristike za razvijanje neuronske mreže, za podsticanje misaonih procesa.“

Aleksandra Borović, predsednica Mense Srbije

Prema rečima g-đe Borović, rad na stimulaciji, naročito ranoj, utiče na formiranje inteligencije, a savremene tehnologije, skeneri i drugi aparati, su omogućile da se to i vizuelno potvrdi. Kod dece je najintenzivnija stimulacija baš igra, tj deca najbolje uče kroz igru. Svaka igra koja podstiče na razmišljanje je ključna za formiranje neuronske mreže u mozgovima najmlađih. Svakako je igra zaslužna i za održavanje neurona i njihovih mreža u mozgu odraslih, pa je u tom smislu GO veoma značajna igra za održavanje sposobnosti odraslih, a naročito starijih osoba.

dr Lazar Velimirović, stručni saradnik MISANU

Na go se, iz ugla matematike i kompjuterskih nauka, osvrnuo dr Lazar Velimirović koji nam je istakao činjenicu da je go igra sa veoma jednostavnim pravilima, koja se uče za 5 minuta, ali da je broj kombinacaija veći od broja atoma u svemiru! Zbog toga je ova igra uvek nova i zanimljiva. Ne postoje dve iste partije, pa je zbog te svoje osobine poslužila za razvoj veštačke inteligencije. Stručnjaci Googla su godinama usavršavali program Deep mind, a konačni obračun između čoveka i mašine se desio 2016. godine. Posle prethodnih neuspelih pokušaja, ovo je bilo prvi put da mašina pobedi najboljeg svetskog igrača goa Li Sedola. Nakon ovog meča, komjuter je nastavio da igra sam sa sobom, a trenutak u kome je mašina sama sebe pobedila, zabeležen je kao najveće naučno dostignuće za tu godinu (pored otkrića gravitacionih talasa).

Od dr Julijane smo čuli:“ …da su studije rađene poslednje decenije, najpre u Japanu, a zatim i u drugim zemljama, uključujući i evropske, pokazale su da tzv. misaone igre (pre svih šah i go) uključuju mnoge aspekte kognicije, odnosno da su povezane sa tzv. izvršnim (egzekutivnim) funkcijama (pažnja, vizuelno spacijalna percepcija, radna memorija, odlučivanje) i sa veštinom rešavanja problema. Specijalno pozicioniranje goa u okviru misaonih igara i njihovog dejstva na kognitivne procese uslovljeno je velikom mogućnošću razvijanja kognitivnih veština.“ Go se koristi i u terapeutske svrhe, naročito kod dece sa ADHD sindromom.

Prof. dr Julijana Nikolić-Popović, psihijatar i Isidora Dinić, školski psiholog

Dr Julijana je, takođe, istakla i sledeće: „Globalna strategija goa koja zahvata celu ploču suprotstavlja se ograničenosti dečjeg pogleda na svet i omogućava širi pogled na svet. Zato se predlaže početak učenja u uzrastu od 4-5 godina kada je uticaj na razvoj mozga optimalan. I još važnije: u svetu u kome se generacije uče da budu kompetitivne i u stalnoj trci za rezultatima go nudi nešto sasvim drugo – sazrevanje i učenje mira i vedrine upražnjavanjem fine umetnosti koja zahteva balans između napada i odbrane.“

Nadovezujući se na izlaganje psihijatra, školski psiholog Isidora Dinić nam je ukazala na činjenicu da go podstiče lepo druženje kod dece, umanjuje frustracije, a prema nekim istraživanjima iz Japana, dovodi do redukcije nasilja među decom.

Staša i Vuk, naši juniori za ponos!

Zajedničko mišljenje svih učesnika jeste da se ova plemenita veština, odnosno misaoni sport, veoma preporučuje deci. Go razvija inteligenciju kod dece, uči ih strpljenju i popravlja njihove međusobne odnose. Istovremeno, kod starijih osoba go doprinosi očuvanju vitalnosti mozga, pa je tako ova jedinstvena igra za preporuku svima. Zahvaljujući viziji koju su sa mnom podelile kolege iz Centra za promociju nauke Srbije i podržali moje napore da širim ideju bavljenja goom, projekat Klub misaonih igara 2 je ovim okruglim stolom dobio svoju najlepšu moguću završnicu. Doduše, završen je samo projekat za ovu školsku godinu, ali moji drugari iz go kluba Pro go iz Niša i ja nastavljamo dalje punom parom i nadamo se da će jednog dana go postati jedna od izbornih sekcija u školama (kao što je to šah) i da ćemo uspeti da formiramo juniorsku školsku ligu poput one koje već postoji u mnogim zemljama Evrope: Rumuniji, Mađarskoj, Francuskoj, Češkoj, Hrvatskoj…

A u prilog tome, čast da proglasi turnir Niš open 2018 otvorenim , pripala je našem najmlađem i veoma talentovanom igraču Kosti Iliću (7 godina). O samom turniru, u nekom sledećem postu…

Kosta Ilić

Ceo okrugli sto je prenošen uživo, a snimak možete pogledati na: https://www.facebook.com/goklub/videos/176793659629691/

Advertisements

Gde i kako da naučim da igram go?

Svi će vam reći da je najbolje igrati go sa igračem koji sedi preko puta vas. Međutim, to ponekad nije izvodljivo. Razvojem goa u Srbiji, razviće se i mreža poznavaoca ove drevne veštine, pa će, nadamo se, u svakom mestu postojati makar mala grupa ljudi koja će se baviti goom.

U međuvremenu, ako ipak želite da učite i vežbate go, postoji više načina da to učinite.

  1. Objašnjenje osnovnih pravila na srpskom jeziku možete pogledati u tutorijalu:

https://drive.google.com/drive/folders/1HxXD_KGLhlXvaeIQ1mNkSREzImKbleqh

  1. Odličan interaktivni sajt za učenje goa na kome možete rešiti neke početničke probleme:

 http://playgo.to/iwtg/en/

  1. program AYA možete preuzeti odavde: http://www.yss-aya.com/ (Aya 6.34)
  2. Go možete igrati i na telefonu, a jedan od takvih programa je: free go
  3. Za igranje on line: https://online-go.com/ ili na KGS serveru https://www.gokgs.com/
  4. Preko skajp časova sa trenerima go kluba Pro Go u dogovoreno vreme.

 

Želim Vam da što pre počnete da uživate u ovoj predivnoj igri!

Резултат слика за go

Niš Open 2017.

U Nišu je 18. i 19. marta održan veliki međunarodni go turnir Niš Open 2017. Takmičenje je održano u Regionalnom centru u Nišu i okupilo je stotinak igrača iz 14 zemalja Evrope. Sa ponosom možemo reći da smo ugostili neke od najvećih igrača goa u Evropi, kao što su: Pop Kristian iz Rumunije, koji je osvojio prvo mesto, Lekalu Tengi iz Francuske, koji je bio drugi, dok je treće mesto pripalo Nišliji Dušanu Mitiću. Četvrti je bio Lisi Pavol iz Slovačke.  Jedini amater (doduše, samo po zvanju, ali ne i po kvalitetu igre) među ovom četvoricom je naš Dušan, dok su ostali profesionalni igrači, čime je Dušanovo treće mesto posebno zasijalo.

Turnir je organizovao niški go klub Pro Go povodom 45 godina igranja goa u Nišu. Ova drevna misaona igra u proteklih godinu dana doživljava novi procvat u Nišu kroz uključivanje sve većeg broja mladih, među kojima se kriju, nadam se, budući majstori. Učenik škole „Sveti Sava“, Vuk Dušanić, je na ovom turniru bio najbolji u kategoriji učesnika do 16 godina, a i ostali moji đaci su se odlično snašli na turniru, odigrali mnogo partija i mnogo toga naučili. Mogli su da osete atmosferu jednog ovako velikog turnira, što će ih sigurno inspirisati za dalje napore u savladavanju goa.

Osim perfektne organizacije turnira (po rečima gostiju), svim učesnicima je bila omogućena i trodnevna zabava. Počev od wellcome – party uoči turnira, strani gosti su mogli da uživaju u tradicionalnom južnjačkom gostoprimstvu,  dobroj hrani i zabavi. Tokom trajanja turnira, u obližnjem restoranu Stambolija, mogli su da po umanjenim cenama dobiju osveženje i odigraju poneku prijateljsku partiju na go-tablama koje su ih tamo čekale. Naravno, nije moglo da prođe bez tradicionalne zabave koja je održana u večernjim satima u etno-restoranu Dušanov konak, uz dobru muziku i roštilj. Zahvaljujući dobrim i jeftinim letovima do i od Niša, svi su se kući vratili oduševljeni našim gostoprimstvom i obećanjem da će sigurno doći i sledećeg puta. Time je  ostvaren i dodatni efekat ovog turnira: Niš je dodatno zasvetlio na turističkoj mapi Evrope!

Organizatori planiraju da turnir Niš Open postane tradicionalan niški martovski događaj. Za sada je, ljubaznošću evropskog go saveza, svrstan u C kategoriju koji se boduje za Grand Prix, a po kvalitetu igrača je ovo bio izuzetno jak turnir. Nadamo se još boljem odzivu sledeće godine, a dotle vredno vežbamo!

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Peta lekcija

Partija je završena kada je prostor podeljen među igračima, a grupe njihovih kamenova se graniče među sobom. U takvoj poziciji ni jedan igrač više ne može da poveća svoj prostor, smanji protivnikov, ili zarobi neki kamen, pa bi dalje igranje bilo na njegovu štetu. Igrač na potezu pasira (kaže: pas), tj. smatra da nema više gde da odigra i prepušta potez protivniku. Kada i protivnik pasira, partija je gotova. Jedna takva partija je prikazana na donjoj slici na tabli 13×13.

kraj-partijeTada se sa table uklanjaju svi kamenovi (na slici označeni sa X)  koji ne mogu da izbegnu zarobljavanje, odnosno da naprave dva oka, i to bez popunjavanja preostalih sloboda. Takvi kamenovi se računaju kao zarobljenici. Onda se pristupa brojanju – sabiraju se osvojene teritorije i zarobljenici. Svako osvojeno polje i svaki zarobljen protivnikov kamen vrede po jedan poen. Igrač koji ima više poena je pobednik.

Sada kada ste se upoznali sa svim pravilima, možete da vežbate. Za to vam na raspolaganju u Nišu  stoji go klub Pro Go, ul. Stanka Vlasotinčanina 28, tel. 018 244 334. Do kraja ove godine igramo go i u Regionalnom centru (pored opštine Medijana), svakog utorka od 18-20h. Ako kod vas nema klubova, možete da igrate i preko interneta i u tu svrhu možete koristiti interaktivnu vežbaonicu http://playgo.to/iwtg/en/ . Mada, ako u vašem mestu nemate go klub, možda je pravo vreme da razmislite da ga osnujete. U međuvremenu, partnera za igru možete pronaći i na internetu, na sajtu KGS Go Server. Doduše, moram priznati da je lepše kada se sedne nasuprot protivnika, nego kada je on virtualan.

Želim vam prijatnu zabavu uz ovu drevnu misaonu igru.

Četvrta lekcija

U gou postoje dve posebne pozicije. Prva od njih je ko. Na slici 1, crni je na potezu i on može da zarobi 1 beli kamen. Ako to uradi nastaće situacija prikazana na slici 2.

ko-1 ko-2

Sada crni ima jednu slobodu, pa bi beli mogao da ga odnese i tako bi moglo da se igra u nedogled. Zato je uvedeno pravilo: ako smo svojim poslednjim potezom zarobili jedan protivnikov kamen, protivnek ne sme da zarobi upravo odigrani kamen dok ne odigra jedan potez na drugom delu table. Ako crni ne spoji svoj kamen, beli ga u sledećem potezu može odneti.

Druga pozicija se naziva seki. Na slici 3 je prikazana situacija u kojoj ni jedan igrač ne želi da odigra. ako bi beli hteo da zarobi crnu grupu, morao bi da odigra na C1. Ali, time bi bela grupa ostala samo sa jednom slobodom i crni bi je zarobio igrajući na E1.. Ako crni prvi igra na C1, beli ga zarobljava na A1. Zbog toga, u takvim situacijama ne igra ni jedan igrač, a slobodni preseci se ne računaju ni jednom ni drugom.

seki

 

Treća lekcija – žive grupe

U prethodnim lekcijama smo videli da se jedan ili grupa kamenova mogu zarobiti. Kako da znamo da smo zaista zauzeli teritoriju i da protivnik neće moći da zarobi našu grupu? Grupe koje se ne mogu zarobiti nazivaju se žive grupe. Takve su grupe A, B i C na donjoj slici. Na slici A crni ne može da odnese grupu belih kamenova jer ne može da postavi kamenove na prazna polja, s obzirom da je to samoubistvo, dakle, nedozvoljeni potez. Kažemo da je u ovoakvoj poziciji beli napravio 2 oka, tj. 2 prazna odvojena preseka unutuar grupe koja grupu čine živom.

zive-grupeGrupe B i C su, takođe, grupe sa po dva oka, dakle, žive. Međutim grupa D nije živa, jer nema 2 odvojena preseka. Pokušajte da, igrajući kao beli, oborite crnu grupu. Takođe, ni grupa E nije živa, jer nema 2, već samo 1 slobodni presek.

Druga lekcija

U prošloj lekciji govorili smo o zarobljavanju kamena.   Može se zarobiti i grupa kamenova. Gde bi crni trebalo da igra da bi zarobio 2  bela kamaena?

35

Grupa od 2 bela kamena je u atariju jer ima samo jednu slobodu i crni postavlja svoj kamen tako da oduzme tu zadnju slobodu belom. Dva  bela kamena su zarobljenici, te se sklanjaju sa table.

Evo i jedne situacije na ivici table:45Dva bela kamena na ivici table su u atariju i crni ih nosi u narednom potezu.

Ponekad je potrebno više od 1 poteza da bi se zarobila grupa kamena. Tada je važno dobro izarati  prvi potez! Ako bi crni odigrao na crnu tačku, beli bi, igrajući na crvenu tačku, povezao svoje kamenove i spasio ih. Zato crni treba da odigra potez na crvenu tačku, a onda će u sledećem potezu moći da odnese 3 bela kamena.

5

Dobro razmislite koja grupa belih je u atariju na sledećoj slici! Pogrešan potez bi mogao da ubije vaše kamenove!

71